VELIKI INTERVJU Dea Đurđević: Čekam dan kada ću otići kući i moći nekog da zagrlim sa obe ruke

HRABRA DEA O SVEMU...

0
60

Dea Đurđević s pravom je proglašena za najhrabriju ženu godine i u toj kategoriji dobila nagradu emisije Ekskluzivno. Ona joj je lično uručena u Kovilovu, a na dodeli nagrada Dea je prosto blistala, bila je nasmejana, lepa, doterana, kao da nije došla iz bolničke sobe, u koju se i vraća.

„Najviše od svega znači mi to što sam dobila nagradu za ženu hrabrost, to je izuzetno velika stvar s mojih dvadeset i kusur godina. To je dokaz da smo mi žene jači pol i da smo, što se tiče nekih stvari, mnogo hrabrije od većine muškaraca“, kaže Dea.

Kako sada izgleda tvoj oporavak?

Dobar sam đak, radim sve što mi doktor Marko Bumbaširević kaže i poštujem svaki njegov savet. Apsolutno sam disciplinovana, sve što mi doktor kaže da ne radim, ja to i ne radim, i baš iz tog razloga s vremena na vreme, kada treba negde nakratko da se pojavim, doktor me pusti da izađem iz bolnice. Dešava se nekad i da me ne pusti, sve zavisi od situacije.

Kako izdržavaš u bolnici tako dugo?

Nema loših dana, sada se odlično osećam i nikada nisam neraspoložena. Svaki dan treba da bude dobar i iz svakog dana mora nešto da se izvuče, a to sam naučila iz svog iskustva. Čim se probudim, znači da sam dobro, i čim mogu da hodam, znači da sam dobro. Zadovoljna sam oporavkom, sada sam na rehabilitaciji, imam gips, videćemo kako će biti kada ga skinem. Ne znam kada će to biti, doktor je rekao uskoro. Ja verujem da ću se brzo vratiti na televiziju. Ako neko može da kaže da mu je lepo u bolnici, onda sam to ja, svi se zaista brinu o svakom pacijetu, ne samo o meni, i ja sam baš oduševljena našim zdravstvom, i na VMA i u Kliničkom centru. Ja sam skoro četiri meseca u bolnici i za sebe mogu reći da sam kao neki zdravstveni radnik.

Ko ti pruža najveću podršku, ko je stalno uz tebe?

Mama je uz mene gotovo 24 sata, a Mladen je tu, recimo, dvadeset sati. Mladenu je najteže, on stalno radi, pa je onda kod mene, i tako ukrug.

Šta ti najviše nedostaje u bolnici?

Najviše od svega mi nedostaje to što ne mogu nekog da zagrlim, pa onda mi nedostaje posao. Čekam dan kada ću otići kući i moći da zagrlim meni drage ljude. A i da odem na posao.

Da li pratiš vesti i dešavanja na tvojoj televiziji?

Da, pratim sve, imam televizor i pratim sve vesti. Gledam kad Mladen izveštava, gledam jutarnji program, sport… Kada sam u sobi, televizor je uključen, a kada me Mlađa izvede da se prošetamo onako malo penzionerski, tada uživam s njim.

Da li ti se javljaju Jovana i Srđan, oni te često pohvale u emisiji?

Da, naravno, tu su i oni. Ja sam kod njih i počela svoju karijeru. Bila sam volonter televizije Pink i radila sam kao reporter Jovane i Srđana. Uz njih sam medijski sazrela, negde sam imala njihovu podršku i hvala im zaista na tome.

Mnogi su upravo zbog njih dali otkaz, a ti si izgurala i sada radiš konkurentsku emisiju.

Oni su prema meni bili fenomenalni, ja ne mogu ništa loše da kažem za njim, ali ja sam ih slušala, bila sam dobar đak, a oni su svaki dan sa mnom radili i to se na terenu videlo. Ponosna sam na sebe što radim tu gde radim i što s Jovanom i Srđanom imam zdravu konkurenciju. Ponosna sam na sebe što sam sve to tako brzo postigla i mislim da se takva šansa dobija samo na Pinku. Ja nikad neću zaboraviti kada me je Željko pozvao i pitao da li mislim da mogu da vodim jutarnji. Ja mu odgovorim da mogu i on mi kaže da od sutra to i radim! To je velika stvar.

Šta si naučila od Jovane i Srđana?

Oni su malo tvrđi na kameri, a ja nisam, ali naučila sam od njih stav pred kamerom. Kako da se ponašam, kako da poštujem sagovornika… Kasnije sam izgradila neki svoj stav i stil, nisam tako tvrda kao oni, više se smejem, imam drugačiji stil vođenja, ali što se tiče profesionalnosti, dali su mi zaista prve smernice.

Šta se dešava s tobom i Mladenom? Kada će svadba?

Mi još nismo verenici iako svi to misle i svi prenose, ali mi se ne bunimo. Bićemo i verenici i venčani. Nikakav problem. Kod nas sve ide lagano, postepeno, pa će i svadba doći.

Ko ti je još pružio podršku?

Ne mogu nikog da izdvojim, ali ponosna sam na sportiste, ne samo na moju Crvenu zvezdu, već na sve ostale. Mladen je partizanovac, a ja idem na Marakanu, ali nema veze, to je sve super. Naši sportisti su najveći ambasadori Srbije svuda u svetu i ponosna sam na to što su svi oni bili uz mene. Dopada mi se što sam ujedinila Partizan i Zvezdu jer su oni bili moja podrška i drago mi je što se niko nije bunio i rekao ona navija za Zvezdu. Zbog toga sam mnogo srećna osoba. Bilo mi je lako da prolazim kroz sve ovo kada sam znala da me svi vole i da imam ogromnu podršku.

A podrška oca?

Ne želim o tome da pričam.

Čula sam da su mnogi pevači dolazili da te obiđu.

Ja ne bih da imenujem nikog jer prosto nije fer, svi sa estrade su bili tu, bilo da su meni slali poruke, mom Mladenu ili mojoj mami, ali prosto nekako svi su bili uz mene. Svi sa estrade i iz sveta politike su se javili, ili na neki način oglasili i bili tu.

Da li si sa Sarapom u kontaktu? Da li ga kritikuješ ako ne uradi nešto dobro u jutarnjem?

Naravno da smo u kontaktu, ali svaka mu čast kad uspeva sam da radi emisiju. Treba pet dana u nedelji ustajati tako rano, biti koncentrisan, voditi sagovornike, birati goste… Nije to lako, pogotovo što jutarnji program ide uživo. Ja sam znala da on neće nikog zvati da me menja, ali divim mu se što sve sam može. Ja imam veliku podršku njega i Željka i Milice Mitrović. Pa od svih ljudi s Pinka. Sve kolege mi se javljaju, čak i kolege s konkurentske televizije, zaista sam oduševljena tom pažnjom.